Насловна страна ▼ Историја

Историја

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Лејлек џамија

фото: Б.Миловићфото: Б.МиловићЛејлек ( хавале Ахмед – бег или  Ахемед – бег силхадар ) џамија

Лејлек џамија, у насељу Ћуковац у Новом Пазару, једна је од настаријих у изворима помиљаних џамија у овом граду. У народу је позната као Лејлек џамија а то име потиче од лејлека ( роде ) птице која се код муслимана сматра уваженом, могуће светом. Она је, по легенди, слетела на цркву, и ту клањала – обавила своју молитву, што је био знак да ту цркву треба претворити у џамију па је тако и учињено. То је ипак само легенда јер су истражени радови показали да на месту где је сада Лејлек џамија није било ранијег објекта, нити би данашња архитектура ове џамије могла да буде ништа друго него само џамијска.

Право име џамје, које је додуше очувано само у документима, Ахмед – бег или Ахмед – бег силхадар џамија. То ће рећи да је ту џамију градио извесни Ахмед – бег који је био силхадар, а то значи службеник везира или паше задужен за чување и одржавање оружја. Он је, очигледно, био добро плаћен за посао који је обављао па је био у положају да изгради џамију.

Опширније...

 

Алтун – алем џамија

фото: Б.Миловићфото: Б.Миловић По др Андреји Андрејевићу, историчару уметности из Београда, који је, на њему својствен начин, проучио Алтун – алем џамију у Новом Пазару, њену историјску и уметничку вредност, то је једна од најлепших грађевина те врсте у Србији.

Алтун – алем џамија ( џамија са златним алемом – драгим каменом ) налази се на средишњем делу Првомајске улице. Та улица се звала Стамболски ( Цариградски ) друм, а цео кварт у коме се налази поменута улица, био је познат као Јелеч махала, по Јелечу, средњовековном граду који се налази на Рогозни, у чијем правцу је водила данашња Првомајска улица. Име Јелеч махала се изгубило у XVII веку и уместо тога помињу се џемати Алтум – алем и Ахмед војвода. Турси путописац Евлија Челеби, који је кроз ове крајеве пропутовао шездесетих година XVII века, записао је : "Џамија која се зове Алтун ( алем ) џамија стара је богомоља, а налази се у Јелеч махали на Цариградском друму".

Опширније...

 

Црква Св. Николе у Н.Пазару

Фото:Б.МиловићФото:Б.МиловићЦрква Св. Николе у Варош махали подигнута је на самом почетку осме деценије деветнаестог века ( 1871 ), као тробродна базиликална грађевина са куполом. Изграђена је је од камена и делова андезитске лаве, као монументално црквено здање, понешто здепастог кубичног волумена, споља рашчлањеног са пет плитких слепих аркадних ниша, перфорираних прозорима. Унутрашњост храма састоји се од плитке припрате са дрвеном галеријом за хор, широког средњег брода са два ужа бочна, плитког олтарског простора, одвојеног од наоса високим иконостасом. Купола цркве почива споља на осмостраном тамбуру, који израста из кубичног постоља, забато рашчлањеног. Подигнута је изнад травеја наоса, лоцираног пред самим олтаром. Осим тога, изнутра је уочљиво још једно, слепо кубе, које надвисује средишњи травеј наоса. Кубе храма је скромно, лишено племенитије и репрезентативније обраде; оно је још више наглашава кубичан, затворен и неприступачан изглед грађевине.

Опширније...

 

Хамам у Н.Пазару

фото: Б.Миловићфото: Б.Миловић Као један од најтипичнијих облика исламског градитељства тррба сматрати хамам, јер је то грађевина профаног, јавног карактера, грашена под знатним утицајем религије и обичаја. Зато се хамам појављује не само као функционална грађевина,што је свакако њена прва особина, већ као декоративна, па и монментална. Из тих разлога се на многим хамамима, посебно на оним већим у које можемо убројати и новопазарски, могу уочити све основне одлике истчњачког неимарства: маштовитост, која се огледа  у богатству облика и украса, умешност у решавању конструктивно – архитектонских  питња и смисао да се основна функција допуни и уоквири тако да представља потпун пријатан доживљај. Тако је са хамамима, односно са њиховим градитељима и задужбинарима, у ове крајеве стигао одјек античког духа, са чијом пропашћу је за много векова била запостављена хигијена и култура тела. Отуда оно чуђење и дивљење, помешано са збуњеношћу и одбијањем, код путника са Запада, који су у 16. И 17. Веку путовали кроз турске крајеве и оставили за собом, између осталог, и многе описе турских хамама. Ненавикнути на оваква здања, они их готово са усхићењем описују, као и призоре у њима, али опрезно закључују – да је купање лек и замерају Турцима што се купају више од једном месечно! Ипак, скицирају планове и предлажу да се '' започне са увођењем оваквих објеката и по француским кућама ''.

Опширније...

 

Црква у селу Црчеву

Фото:Б.МиловићФото:Б.МиловићНа улазу у планинско село Црчево изнад сеоског макадамског пута налазе се остаци цркве, за коју мештани кажу да је најстарија у овом крају.Са свих страна густо растиње и дрвеће прекрило је преостале остатке цркве око чије основе је сеоско становништво прикупило порушене квадере сиге и камена. На западној страни остала су сачувана улазна врата са делом зида са делом зида и лунетом за који се може предпоставити да припадају другој фази изградње, када је дозидана припрата.

 

Опширније...

 

Црквина у селу Тврђеву

Фото:Б.МиловићФото:Б.Миловић

Село Тврђево се налази на јужним падинама Голије у изворишном делу штитарске реке, десне притоке осојке. У центру села у долини кућа, смештено је активно сеоско гробље. Скоро цело гробље је обрасло у густу у високу папрат,осим мањег дела на западној страни и остатка цркве.

 

Опширније...