Пештерска висораван

Шире подручје Пештерске висправни, у геоеколошком погледу спада у најочувајнија подручја не само наше земље већ и шире. То је јединствено подручје где на површини од око 1000 км нема индуструјских постројења која би нарушила животну средину, тј. Која би на било који начин загадила воде, земљиште или ваздух.

Планина Голија

Голија је највиша планина југозападне Србије, пружа се у дужини од 32 км у облику положеног латиничног слова ''S''. Највиша тачка природног добра је Јанков камен, који је по једним ауторима висине 1833 м, а по другим 1834 м. Јанков камен добио је назив по Сибињанин Јанку, који је враћајући се са Косова поља, на најузвишенијем врху планине оставио камен обележје. 

Планина Рогозна

Планина Рогозна је у морфолошком погледу потпуно индивидуалисана, захвата велику површину и издужена је у правцу северо-запад-југоисток, сагласно општој геолошко-тектонској структури шире области. Рогозна представља просторни планински масив средње висине, најчешће од 800 до 1200м, са општом тенденцијом благог спуштања према долинама река.

Планина Мокра гора

Мокра гора припада планинском венцу Проклетија, чији је рељеф формиран услед ендогених или унутрашњих сила, односно тектонских покретима створене су крупне пликативне и руптурне структуре док су егзоген силе деловале на морфоскултурне облике. Рељеф Мокре горе је везан за развој крашког процеса у карбонатним стенама, односно за хемијско дејство воде на карбонатне стене, услед чега су кречњаци битни чиниоци за његов развој.

Планина Копаоник

Копаоник, највећа планина Централне Србије пружа се разгранатим гребеном у дужини од 82 км, правцем од побрђа изнад Косовске Митровице, на северозапад преко низа врхова виших од 1600 м, до највишег дела масива тзв. Равног Копаоника са врховима: Гобеља (1934 м ), Караман Вучак (1936 м), Суво Рудиште (1976 м) и Панчићев врх (2017 м). Северна граница масива одвојена је од масива планине Жељин Јошаничком реком и Козничком реком. Са западне стране дуж целог гребена Копаоника дубоко је усечена долина реке Ибар. Источна страна омеђена долином реке Расине и Топлице.

 

copyright © 2011-2021. Encyclopedia Rascia, Енциклопедија Рашких предела, сва права заштићена.
Забрањено је свако преузимање, копирања садржаја сајта без претходне сагласности.