Црква Светог Ђорђа у Поцесју

Поцесје се простире по странама брда Карауле и Ђоровске Молитве која сачињавају огранке Копаоника. Удаљено је око 10 км од Рашке. Село се под овим именом не спомиње у историјским изворима.

Црква се налази у сеоском гробљу на заравњеном  узвишењу које доминира ужом околином. Орјентисана је доста правилно. У основи је једнобродна грађевина са полукружном олтарском апсидом на источној и припратом на западној страни. Знатно је већа од осталих цркава на овом подручју. Сачувана је до свода који је својевремено срушен. Послег Првог светског рата мештани су на зидове цркве поставили кров који штити цркву и омогућава богослужење. По сачуваним елементима може се закључити да су припрата и наос били засвођеним полуобличастим сводом, а апсида полукалотом. Припрата је грађена истовремено кад и храм. Улазна врата се налазе на западном зиду припрате. Има три прозора : два на апсиди и један на јужном зиду. Видљиве су четири нише неједнаке величине : две у наосу и две у припрати. Под је израђен од полуобрађених камених плоча. Зидови су грађени од полутесаног камена тоциљака, а свод, прозори и надвратници од тесане сиге. Црква споља није била омалтерисана.Према народној традицији ово је била латинска црква. То може да наведе на претпоставку да црква потиче из средњег века, из времена кад су у овим крајевима као рудари радили Саси, а Дубровчани овде имали своју колонију. Немамо никаквих других одређених података који би ишли у прилог ове предпоставке, или који би је оповргнули. Тачно је, наиме, да данашња црква са фрагментарно сачуваним  живописом потиче из краја XVI или прве половине XVII века.

Цела унутрашњост наоса са олтарским простром и спољним западним зидом била је декорисана фрескама. Од тог ансамбла сачуван је само мањи део који је прилично оштећен. Најбоље је сачувана фреска на спољном западном зиду наоса  у правоугаоној  ниши изнад врата, на којој је представљен патрон цркве – св. Ђорђе. На веома малом простору дат је св. Ђорђе на белом коњу, како десном руком, помоћу копља, усмрћује неман, док овај подвиг посматрају са балкона једне зграде две јако оштеће фигуре. Сигнатура  исписана белом бојом на плавом позађу гласи : Сти Георгије . Представа аждаје је готово потпуно уништена. На истом зиду изнад надвратника видљиви су врло лепи, али јако оштећени орнаменти флоралног карактера. Северно од врата сачувана је једним делом глава Богородице која је дата у виду иконе. Јужно од врата, пак, било је попрсје Исуса Христа, такође представљено на иконописни начин, али је потпуно уништено. По мањим фрагментима можемо закључити да је на овом зиду био представљен  Страшни суд , као што је то било уобичајено. На супротној страни истог зида, у ниши изнад врата, представљен је  Исус Христос као анђео великог света, чија је глава у целости уништена. На другим зидним површинама и у олтарском простору могу се запазити незнатни остаци живописа са деловима драперија или орнаментима.

Ово сликарство нема дубљих аналогија са живописом цркава овог подручја. Међутим, највише сродности има са фрескама у цркви св. Петра и Павла у Тутину које су настале 1646. године. Ослонивши се на ову блискост, а у оскудици других одређенијих података, може се закључити да је живопис у Поцесју настао у време митрополита Гаврила, који је постао пећки патријарх 1648. године.

Особиту пажњу привлачи, портрет мушкарца рађен у дубоком рељефу у студеничком белом мермеру, који је уграђен у спољни западни зид наоса, северно од врата. Представљена је глава човека у јако стилизованом  облику са наглашеним елементима монументалности и упрошћености при обради лика. Несумњиво је то портрет ктитора цркве. По стилским карактеристикама и начину обраде овај портрет припада тзв. Студеничкој клесарској школи и потиче из XVII века.

Вредна помена је крстионица, израђена од белог мермера која свакако, припада XVII веку.

Ово сликарство нема дубљих аналогија са живописом цркава овог подручја. Међутим, највише сродности има са фрескама у цркви св. Петра и Павла у Тутину које су настале 1646. године. Ослонивши се на ову блискост, а у оскудици других одређенијих података, може се закључити да је живопис у Поцесју настао у време митрополита Гаврила, који је постао пећки патријарх 1648. године.

Галерија


Скице и основе

  • Приредио:

    Миломир Рашковић

  • Фото:

    Бојан Миловић
    Миломир Рашковић

  • Литература:

    Радомир Станић, Непознате цркве у околини Рашке, Саопштења VII, 1969 стр. 216 – 218, Београд.


copyright © 2011-2021. Encyclopedia Rascia, Енциклопедија Рашких предела, сва права заштићена.
Забрањено је свако преузимање, копирања садржаја сајта без претходне сагласности.