Црква у Дежеви

Ддежева је удаљена око 7км од Новог Пазара у правцу северо-запад. Само име села одржало се вековима, са малим изменама. Од средњовековног назива Дежево, што је правилније, постало је временом Дежева, а река Пнућа, на којој се оно развило, данас се зове Дежевска река.

Име Пнуће одржало се још само у називу потеса на Дежевској реци у области утока те реке у Рашку. Дежева је била важно место у средњем веку. За њу се везује један важан историјски догађај који се одиграо 1282. године, када је краљ Стефан Драгутин предао престо свом млађем брату Милутину. Краљ Драгутин се одлучио на такав потез зато што је приликом лова, недалеко од града Јелеча, пао са коња и сломио ногу. Због тога је сазвао сабор у Дежеви и ту предао власт и круну брату Милутину. 

Има индиција да су се у Дежеви налазили немањићки двори, односно да је ту била баштина или крунски посед Немањића. То још увек научно није потврђено.  Током 1981. и 1982. године извшена су археолошка истраживања и том приликом откривени су остаци цркве као и некропола која се налазила око самог храма. Остаци цркве су сачувани у веома лошем стању због разарања и разношења грађевинског материјала. Зидови јужне половине цркве и део олтарске апсиде очувани су само у темељима, док су делови западног и северног зида припрате у новије време поршени до дна темеља. Али и поред доста слабог стања очуваности цркве у целини, у току археолошких истраживања дошло се до читавог  низа драгоцених података о некадашњем изгледу и значају овог храма.

Црква којој припадају откривени остаци зидова била је једнобродна. Имала је издужену правоугаону основу са пространом потковичастом апсидом (олтарским простором) на истоку и призиданом бочном капелом са јужне стране. Црква је била дугачка 16м, а широка без бочне капеле око 7м. Унутрашњи део храма био је подељен једним зидом на наос (централни део) и нартекс (припрата), док два зидана ступца раздвајају олтарски простор од наоса.

Одстаци зидова јужне капеле октивени су само у темељима. Јужна капела није грађена када и црква. Припрата цркве је слабо очувана. Остаци улаза у припрату, који се вероватно налазио на западном зиду, у целини су разорени. У надземном делу сачуван је само преградни зид између наоса и пипрате, са остацима врата. На овом проградном зиду у припрати сачуване су мале површине најниже зоне живописа. Трагова некадашњег пода у припрати нема.

Наос, који је по својим димензијама готово једнак површини припрате, био је са два зидана ступца одвојен од олтарког простора. Сверни стубац сачуван до висине од 70cm био је грађен од клесаних блокова пешчара. У доњем делу има лепо профилисану стопу изнад које се диже стабло ступца. Уз југозападни угао, у стипи ступца налази се усечено лежиште за постављање парапетне плоче. Ова плоча откривена је дислоцирана у шуту, у унутрашњости припрате. Предња страна плоче има широки профилисани оквир, који омеђава средње удубљено поље. Са задње стране, која је равно и грубо клесана, налази се очувани трагови два удубљења у којима су  се налазиле куке за шарке двери. Цела плоча била је превучена слојем фреско малтера и живописана. Сличан случај био је и са обрађеном стопом ступца, чија је камена профилација, такође, у целини била прекривена фреско малтером. Од јужног ступца очуван је само темељ, а у непосреној близини, у шуту отркивен је један профилисани комад некадање стопе. На предњој страни ступца сачуван је само део тамно зеленог, док су на његове северне и источне стране на истом позађу остали трагови сликане степенасте стопе и стабла стуба, који вероватно припадају композивијама Светих столпника. На предњој страни парапетне плоче, у удубљењном пољу, сачуван је део крста сликан жутом бојом са црним бојом исписана крсна слова IC-XC-NK. На фреско малтеру који прекрива клесани профилисани оквир налази се део орнаменталне траке са црно сликаном стилизованом представом ужета између две црвене траке. На равној задњој страни налази се приказ разлисталог крста на голготи, сликан црвеном бојом на белом позађу. Бочна вертикална страна плоче имала је орнаменталну траку са приказом стилизоване лозице. Слична сликана лозица очувана у фрагментима, налазила се и на стипи северног ступца. На делу венца, којим се завршавао северни пиластар у олтару, сачуван је готово у целини орнамент који се развио из куфског писма, сликан црном бојом на белој позадини.

На октривеним надземним деловима северног и западног зида наоса очуване су веће површине доње зоне живописа. Пространи олтарски простор обухвата део између стубаца и источног зида, као и апсиду. На спојевима источног зида са зидовима олтарске апсиде налазе се два пиластра. Уз северни пиластар, у шуту, откривен је комад његовог завршног венца са очуваним деловима живописа. Већим делом зидови апсиде очувани су изнад темеља. Дуж целог унутрашњег лица зида апсиде октривени су остаци призиданих седишта – синтроноса. У темену апсиде, мало истурен и са једним степеником испред, налази се зидани трон. На простору испред трона очуван је део некадањег пода рађеног од лепо обрађених плоча. У средишњем делу апсиде откривени су веома оштећени остаци велике зидане часне трпезе. Цео синтронос заједно са троном, па чак и степеником био је прекривен живописом, који се у знатној мери сачувао. Такође су очувани и трагови живописа и на странама часне трпезе. Очувани остаци фресака на зидовима дају јасну слику само о најнижој зони некадањег живописа, где се налазила сликна драперија. Поља са драперијом уоквирена су траком црвене боје на белом позађу. Сама драперија била је сликана белом бојом на црном позађу, док су јој сенке набора сликане светлим окером. У средишту сваког дела драперије налазио се орнамент сликан наизменично црном, односно црвеном бојом. Горњу површину седишта у олтару прекривао је орнамент у виду лозице, сликан црном бојом на белом позађу и оквирен са две црвене траке. Сличан орнамент налазио се на степенику трона.

На простору око цркве постојала је некропола, а сахрањивање је вршено и у самој цркви. Уз зидове цркве, третежно са северне стране, сачувано је неколико већих, грбо клесаних надгробних плоча од пешчара. Само уз једно од ових плоча налазио се и вертиклани надгробни споменик,  клесан у виду штита, са пластичним крстом на предњој страни. Испод западног зида цркве, нађено је више фрагмената таниких надгрбоних плоча од белог мермера. На одлмцима трију плоча отркивени су делови ћириличних надгробних натписа. Један од њих по облику слова, могао би се датовати у почетак 14. века, док је други вероватно настао на прелазу из 14. у 15. век. Судећи по облицима надгробних плоча и остацима натписа, може се предпоставити да је некропола око цркве касније у рушевинама храма коришћена током 14 и 15. века, када се изгледа коначно гаси.

У околини цркве нису отркивени остаци других објеката који би са њом били једновремени. То указује на чињеницу да се дежевски храм није налазио у оквиру манастирског комплекса, нити је био у непосредној близини владарског двора. Овај закључак не искључује могућност да је црква у Дежеви служила потребама двора, чија локација још увек није позната.