Црква Св. Николе у Новом Пазару

Црква Св. Николе у Варош махали подигнута је на самом почетку осме деценије деветнаестог века ( 1871 ), као тробродна базиликална грађевина са куполом. Изграђена је је од камена и делова андезитске лаве, као монументално црквено здање, понешто здепастог кубичног волумена, споља рашчлањеног са пет плитких слепих аркадних ниша, перфорираних прозорима.

Унутрашњост храма састоји се од плитке припрате са дрвеном галеријом за хор, широког средњег брода са два ужа бочна, плитког олтарског простора, одвојеног од наоса високим иконостасом. Купола цркве почива споља на осмостраном тамбуру, који израста из кубичног постоља, забато рашчлањеног. Подигнута је изнад травеја наоса, лоцираног пред самим олтаром. Осим тога, изнутра је уочљиво још једно, слепо кубе, које надвисује средишњи травеј наоса. Кубе храма је скромно, лишено племенитије и репрезентативније обраде; оно је још више наглашава кубичан, затворен и неприступачан изглед грађевине.

По облику основе и композицији маса, црква Св. Николе припада карактеристичном смеру српске сакралне архитектуре друге половине прошлог столећа у крајевима под турском влашћу; по архитектонској концепцији и спољној обради, нарочито је сродна другим градским црквама у Рашкој области, као што је црква у Новој Вароши (1857 – 69), Сјеници, Штављу, и храм у Пријепољу (1894).

По репрезентативности и монументалности она надмашује пријепољску цркву Св. Василија Острошког, док по укупној архитектонској обради заостаје за велелепним, кохерентније компонованим храмом у Новој Вароши. За разлику од цркава – базилика грађених под Турцима у југоисточној Србији, Македонији, Епиру и Бугарској, новопазарска црква  није изграђена као ниска ненаметљива грађевина, укопана у земљу, нити је њено приземље рашчлањено отвореним или затвореним аркадним тремом. Олтарске апсиде су такође изведене у духу историзма и поствизантијске традиције, као на споменицима у Грчкој, Бугарској и Србији. Од посебне вредности је унутрашњо просторно решење храма, са одлично решеним системом дневног осветљења преко прозора наоса, док светлост која допире из кубета није довољна, нити је значајна за снажан доживљај прегледности, ширине и просторности храма. Приликом грађења цркве коришчени су и комади андезитске лаве, сакупљени у околини града, који на фасадама стварају допадљиве полихромне и декоративне ефекте, они оживљавају његову статичну, масивну контуру. Веско Пајковић је са правом констатовао да „вештим и зналачким компоновањем различито обојених комада андезитске лаве постигнут изванредан склад природних боја и висок декоративни ефекат” .

По својим архитектонским одликама, црква Св. Николе у Новом Пазару припада архитектури романтичарског  историзма, карактеристичној за српске крајеве крајем прошлог и почетком нашег столећа, како оне ослобођене, тако и оне под страном окупацијом, са упадљивим реминисценцијама на средњовековно наслеђе Рашког краја ( начин зидања, западњачки карактер западног прочеља, сведеност и затвореност маса ), као и на популарне облике византијске и поствизантијске архитектуре на Балкану ( унутрашњост, купола, обрада апсида ). У њеној широкој порти накнадно је изграђен витак звоник од опеке, који по европској стилској обради сасвим одудара од романтичарске архитектуре цркве.

Поред неколико драгоцених икона из 16. и 17. века, пажњу скреће иконостас великих размера који су сликали 1875. припадници познате породице Ђиноски из Галичника у Македонији. Овај иконостас је једно од ретких дела ових мајстора у Србији које још није у потпуности изгубило уметничке вредности.

Повратак на врх

По облику основе и композицији маса, црква Св. Николе припада карактееристичном смеру српске сакралне архитектуре друге половине прошлог столећа у крајевима под турском влашћу; по архитектонској концепцији и спољној обради, нарочито је сродна другим градским црквама у Рашкој области, као што је црква у Новој Вароши (1857 – 69), Сјеници, Штављу, и храм у Пријепољу (1894).

Галерија


  • Приредио:

    Миломир Рашковић

  • Фото:

    Бојан Миловић

  • Литература:

    1.Мр Александар Кадијевић,О проучавању и вредновању градитељског наслеђа новијег доба у Новом Пазару, Новопазарски зборник бр. 19, Нови Пазар 1995, 195 – 197.

    2.Туристички водич, Црква св. Николе у Новом Пазару, Београд 1978, 39.


copyright © 2011-2021. Encyclopedia Rascia, Енциклопедија Рашких предела, сва права заштићена.
Забрањено је свако преузимање, копирања садржаја сајта без претходне сагласности.