Црква св. Николе у Штитарима

То је црква средњих димензија, рађена с очигледним декоративним претензијама. У основи је једнобродна грађевина с олтарском апсидом која је изнутра полокружна а споља седмострана. Поред наоса има и припратукоја је од наоса луком ношеним ступцима.

Пресведена је полуобличастим сводом који подупиру ојачавајућа лука. Занимљиво је да светлост продире кроз два отвора на своду наоса и кроз један прозор на јужном зиду, који је необично вешто профилисан тако да чини врло уочљив декоративни елемент на грађевини. С посебним осећањем декоративности обрађена је западна фасада. Шест изванредно лепо профилисаних конзола повезано је луковима чинећи слепу аркаду елегантних облика и живе ритмике. Ови украсни мотиви, обликовани вештом руком клесара, вема су оживели фасаду, дајући јој карактер пластичности. 

О времену градње цркве и осталим важнијим појединостима  нема одређених података. Међутим, по стилским обележјима фресака и по архитектонским  одликама грађевине, може се закључити да је црква настала четрдесетих година  XVII века.

Оскудна и недовољна обавештења о живопису даје нам оштећени натпис  који се налази у олтарском простору. На основу тог натписа сазнајемо да је ктитор живописа био неки Вујко. Поред њега у натпису се помиње неки Алтар и Дачул чије су улоге у декорисању цркве нејасне. Можда међу њима треба тражити аутора живописа.

Од представљених сцена и фигура очуване су само оне у олтарском простору. У ствари, није сачувана ни једна сцена осим Визије св. Петра Александријског. Својом лепом сликарском обрадом и релативном  очуваношћу падају у очи стојеће фигуре архијереја: св. Василија Великог, св. Глигорија Великог, св. Спиридона, св. Кирила филозофа и св. Николе. Фреске су рађене на тамно – плавој и жутој позадини. Сигнатуре су исписане белом бојом.

По ставовима неких фигура и начину  њихове обраде може се предпоставити да је аутор ових живописа један од мајстора који је радио фреске у цркви код Тутина. Зидно сликарство тутинске цркве настало је 1647. године. Пошто су индентичности између фресака у овом храму упадљиве, онда следи закључак да је живопис цркве св. Николе у Штитарима настао четрдесетих година 17. века, вероватно истовремено када и фреске у цркви у Тутину.

Особиту вредност представљају царске двери – једини сачувани део од првобитног иконостаса. На дверима је насликана представа „Благовести”. По сликарским квалитетима двери су значајно остварање нашег иконописа с краја прве половине 17. века.