Лејлек џамија

Лејлек ( хавале Ахмед – бег или  Ахемед – бег силхадар ) џамија.

Лејлек џамија, у насељу Ћуковац у Новом Пазару, једна је од настаријих у изворима помиљаних џамија у овом граду. У народу је позната као Лејлек џамија а то име потиче од лејлека ( роде ) птице која се код муслимана сматра уваженом, могуће светом. Она је, по легенди, слетела на цркву, и ту клањала – обавила своју молитву, што је био знак да ту цркву треба претворити у џамију па је тако и учињено. То је ипак само легенда јер су истражени радови показали да на месту где је сада Лејлек џамија није било ранијег објекта, нити би данашња архитектура ове џамије могла да буде ништа друго него само џамијска.

Право име џамије, које је додуше очувано само у документима, Ахмед – бег или Ахмед – бег силхадар џамија. То ће рећи да је ту џамију градио извесни Ахмед – бег који је био силхадар, а то значи службеник везира или паше задужен за чување и одржавање оружја. Он је, очигледно, био добро плаћен за посао који је обављао па је био у положају да изгради џамију.

Од те првоизграђене џамије могла је бити старија само Гази Иса – бегова џамија које више нема, а која је грађена, пре шездесетих година  XV века и која се сматра првом грађевином Новог Пазара. Из тих година је, највероватније и Лејлек џамија. Постоји чак и предање по коме је султан Мехмед Фатих, у свом походу на Босну, клањао намаз 1459. године, у Лејлек џамији у Новом Пазару.

Турски пописи XVI и XVII века помињу Ахмед – бегову џамију у Новом Пазару и истоимену махалу око џамије. У истоименој махали регистрована су: 1516. године 22 домаћинства; 1528 и 1530. – 40; 1540. – 56 и 1604. 21 домаћинство. У новопазарској ћефилеми из 1767. године пописан је џемат Хавале Ахмед – бег.

Лејлек џамија, као и све друге новопазарске џамије, више пута је рушена и паљена. Њена друга градња потиче из прве половине XVIII века. Из једног натписа сазнајемо да ју је 1881. године, обновио Салих – бег Беговић, син Хаџи Али – бега. Он је, очигледно, обновио џамију, доградио и затворио бивши трем, а у дворишту изградио малу али нову зграду мектеба и обновио чесму у дворишту где се могао узимати абдест али је она служила и пролазницима као пијаћа вода. Натпис који је на тој чесми сачуван гласи:

Онима који буду пили воду са ове чесме нека је на здравље,а  добротвору нека Алах, како је обећао, дадне обилну наградуИ нека му опрости његове бројне грехе!
Добротвор је Хаџи Халил – бегов син Салих – бег.

Писано почетком месеца зилхиџе 1308. године (1891.)

Лејлек џамија спада у ред мањих једнопросторних куполних здања, са тремом наткривеним трима куполицама. Главни део џамије решен је на неубичајен начин и понајвише, својим спољним изгледом, подсећа на монументално турбе. Оваквом утиску доприноси слепа купола, споља утопљена у осмострани тамбур, чије су четири стране настале уздизањем зидова молитвеног простора. Плитка купола наткрива молитвени простор, приближно квадратне основе, која преко пандатифа прелази у кружни облик тамбура. Унутрашњи простор је скромно осветљен са по три ниско постављена прозорска отвора на обимним зидовима, изузев према трему где су остављена само два, у доњој зони. Фасаде главног дела џамије  обрађене су на једноставан начин, омалтерисане и окречене и само су портал и оквири око прозора изведени од обрађеног камена, а кровни венци од зупчасто постављених опека. Високи трем наткривају три слепе куполице, од којих је централна нешто већих димензија, наглашавајући на тај начин улаз у џамију. Због велике дубине трема, у односу на ширину главног дела џамије, травели имају правоугаону основу, што је проузроковало извођење елиптичних форми куполица и попречних лукова разапетих између стубова и зидова. Стубови су масивни, зидани од камена, а базе и капители нису декоративно обрађени. Начин обраде фасаде трема је исти као код главног дела.

Повратак на врх

Осмострани минарет је већим делом прислоњен уз централни кубус. Зидан је пажљиво обрађеним каменим тесанцима, без уобичајених украса у подножју шерефета. Пластична декорација је иначе скромна и мало заступљена, како у ентеријеру, тако и код украшавања спољних површина.

Галерија


  • Приредио:

    Миломир Рашковић

  • Фото:

    Бојан Миловић

  • Литература:

    Ејуп Мушовић и Славица Вујовић, Џамије у Новом Пазару,Београд – Краљево, 1992, 11 – 12 , 54 - 56


copyright © 2011-2021. Encyclopedia Rascia, Енциклопедија Рашких предела, сва права заштићена.
Забрањено је свако преузимање, копирања садржаја сајта без претходне сагласности.