Пештерска висораван
| 
Пештерска висораван налази се у југозападној Србији и простире се између 43ᵒ00′ и 43ᵒ30′ географске ширине и 19ᵒ50′ и20ᵒ30′географске дужине.
Истражни простор у морфолошком погледу припада маркантној висоравни која се одликује у Европи јединственим геоморфолошким облицима. Сама висораван ( просечна надморска висина 1100 метара ) захвата велику површину и има облик благо заталасане површине. Око ње се уздижу четири планине Јадовник ( 1732 м.) на западу, Гиљева ( 1444 м.) и Озрен ( 1430 м.) на југу и Голија ( 1834 м.) и Златар ( 1625 м.) на северозападу.
Дренажну мрежу Пештерске висоравни чине реке Увац, Вапа, Јабланица, Грабовица и Видрењак које чине слив Лима. Ове реке ће са својим притокама у скорој будућности могу представљати главни извор водоснабдевања ширег региона. Вештачко ( Сјеничко језеро ) које се налази на реци Увацу даје посебно хидролошко обележје целом овом подручју. На ужем подручју Пештери понире више потока који у пролећном периоду формирају мања привремена језера.
Голија |
Голија је највиша планина југозападне Србије, пружа се у дужини од 32 км у облику положеног латиничног слова ''S''. Највиша тачка природног добра је Јанков камен, који је по једним ауторима висине 1833 м, а по другим 1834 м. Јанков камен добио је назив по Сибињанин Јанку, који је враћајући се са Косова поља, на најузвишенијем врху планине оставио камен обележје. По лепотии разноврсности пејзажа, као и очуваности изворних природних и културних вредности, једна од најпривлачнијих планина у Србији. Планина Голија окружена је на северу планином Јелицом, на истоку Копаоником, Чемернoм и Радочелом, на западу Јавором, а на југу Златаром, Јадовником и висоравни Пештер. Подручје саме Голије ограничено је долином Ибра на истоку, Рашке и Људске реке на југу, Моравице на западу и средњим делом долине Студенице на северу и северо– истоку. Одликује се богатством воде и разноврсним живвим светом.
|
Цркве средњовековног Трговишта |
|
