На врху једног стеновитог брега у атару села Лукоцрево, изнад десне обале реке Рашке, око 5км удаљено од Новог Пазара, налази се локалитет са остацима манастира. Обај брег представља продужетак брда Шанац и простире се у правцу севера. Остаци цркве као и других објеката леже на заравни која је, изгледа, са јужне стра вештачки била поравната.

Манастирска црква Св. Варваре на Рељиној градини имала је основу у облику уписаног крста са четири масивна ступца која су носила куполу. Црква је широка око 10м, а дугачка 14,5м. Са источне стране налази се олтарска апсида, са спољне стране трепезастог облика, а изнутра полукружне осонове. Са западне стране налази се узак нартекс (припрата). Северно од олтарског простора налази се проскомидија, а јужно ђаконикон који је касније дозиданим зидом одвојен од јужног брода цркве. У средишту поткуполног простора налази се амвонска розета. Делови розете, којих је било десет,  рађени су од семената беле и сиве боје.  У олтарском простору налази се часна трпеза. Уз конструкцију југозападног прокуполног ступца налазе се остаци ахијерејког трона који је био обложен мермером. Пликом археолошких радова, у шуту су откривени бројни фрагменти лепо обрађеног мермера који потичу са трона. Међу тим фрагментима се издваја једна перфорирана мермерна плоча у виду транзене на којој је очуван текст са именом рашког митрополита Силвестера, који је наурчио израду овог трона 1579. године.