Манастир Сопоћани, задужбина краља Уроша Првог, изграђен је у другој половини XIII века поред извора реке Рашке, у области Раса, средишту српске средњеовековне  државе. Основан је као монашка насеобина, са црквом Свете тројице као најзначајнијим делом. Био је окружен дебелим зидом, уз који су,с унутрашње стране, били распоређени трпезарија са кухињом и низ зграда на чијим  су се спратовима налазиле монашке келије. У манастир се улазило са две стране, кроз широке капије. Унутрашње површине цркве и трпезарије биле су покривене феско сликарством.

Краљ Урош Први био је син Стефана Првовенчаног, а унук Немање, оснивача династије која је владала Србијом преко две стотине година. Господарио  је Србијом од 1243. до 1276. године и био је један од најзначајнијих владара XIII. Мудар, способан и образован, водио је вешто спољну и унутрашњу политику. Учврстио је границе  државе, економски је оснажио и ојачао моћ владара. Сукобљавао се са суседима, Грцима, Бугарима, Мађарима и Дубровником, али се са њима и повезивао, понекад и родбински. У врме његове владавине, уз помоћ рудара Саса, отварани су у Србији рудници олова, бакра и сребра, што је посредством приморских градова појачало трговину с Италијом и доносило знатан приход. Краљ Урош  је био у добрим односима и са православном и са католичком црквом у својој земљи. Залагао се за њихов развој, а оне су га подржавале. Можда су томе  допринели његови најближи сродници, брат Сава Други, архиепископ, мајка Ана Дондоло, Млечанка, и супруга Јелена, Францускиња.