Замишљени изгледСтари Рас у традицији српског народа  има посебно значење. То је средиште и место из кога је поникла средњовековна српска држава, одакле је владао и сазивао државне саборе велики жупан Стефан Немања,где су он и његови потомци  имали воје дворове. И у виђењима станаца Рас је означвао центар Србије. Током средњег века ,савременици са западних страна Европе по њему су често земљу Србију називали Рашком. Али, и поред свог некадашњег великог значаја, потискиван наслагама векова, стари Рас је до наших дана скоро заборављен. Услед недостатака поузданих топографских података, вести из малобројних сачуваних историјских извора тумаче се различито. Тешко се из њих  могло закључити да ли су се догађаји о којим је реч збивали у области Раса или у истоименом утврђеном граду. Чак и положај  града Раса у науци дуго није поуздано одређен. Порекло имена Раса, по свему судећи, треба тражити у раздобљу које је претходило досељавању Словена. У науци је углавном прихваћена хипотеза британског археолога Артура Еванса, који је  запазио да Прокопије, византијски  хроничар из 6.века, у свом познатом делу  De aedificiis  наводи  и кастел Арсу међу тврђавама које је цар Јустинијан обновио у Дарданији.

Фото М.РашковићУ амфитеатралној ували крај ушћа Себечевске реке у Рашку, испод рушевина старог Раса, крајем  прве половине XIV века  подигнуто је ново насеље – Трговиште. Са разореним градом оно није било у непосредној вези. Настало је у сасвим другим условима, у време када су се овим речним долинама у средишту Србије уместо војске у ратном походу кретали каравани трговаца. Насеље је изграђено на раскршћу  важних саобраћајница као средњовековни трг, о чему најбоље сведочи нови топним  Трговиште, који је допринео да се брзо заборави име порушеног града Раса.

У току вишегодишњих археолошких ископавања јасно су уочена два средњовњковна слоја –старији, с остацима кућа-брвнара, и нешто млађи, коме припадају рушевине камених грађевина. Прве куће старог Трговишта биле су грађене од дрвених облица ређаних  уз вертикално постављене диреке. Имале су подове од набијене земље, на којима се често виде трагови пожара. Неке куће имале су и делове зидова грађених од камена у техници сухозида. У кућама, или у отпадним јамама које им припадају, откривено је мноштво уломака керамике, међу којима се посебно издвајају  делови луксузних глеђосаних посуда са зграфито-орнаментом.