Средњовековна некропола у Љуљцу

Село Љуљац налази се на југоисточним падинама Голије, југозападно од села Шароња, центра истоимене месне заједнице. Сеоско гробље у овом селу смештено је на средини источн падине која се од Главице (1129) спушта према Шароњском потоку, на изразитом купастом узвишењу које излази из равни падине. Цела површина узвишења је коришћена за сахрањивање, па се и данас врше укопи на југозападној страни. Овај, мањи део, оградом је одвојен од старијег дела гробља, ког мештани називају Грчким гробљем.

Некрополу је први пут обишла екипа Археолошког института 1978.године и том приликом забележила: „Локалитет се налази  на благој уздигнутој главици уз садашње сеоско гробље. На врху главице, односно средишњем делу некрополе налазе се веће, необрађене камене плоче или делимично обрађене. На перферном делу некрополе, са западне стране, налазе се надгробни споменици клесани у облику крста и јеедна обрађена надгробна плоча са стилизованом људском представом ( као на Трговишту ). Надгробне плоче постављене су скоро у правилне редове и све су без натписа и било каквих орнамената. Орјентација гробова је запад – исток.”

Обиласком локалитета 2010.године констатовано је да се на локалитету налази велики број, на првом месту хоризонтално постављених надгробних споменика, различитих облика и начина обраде и украшавања, али и завидан број вертикалних споменика. Екипа Музеја „Рас” је исте године неколико дана провела на локалитету и том приликом очистила један број споменика, фотографисала их и направила техничку документацију.Након тога је направљен Пројекат за даљи рад на овој некрополи, а прикључене су и некрополе у Штитарима, Јаначком пољу, Тврдошеву, Златарима, односно Пројектом су обухваћене некрополе на којима је очуван завидан број средњовековних споменика 13 – 16.века.

Износ средстава обезбеђених за обраду средњовековних некропола, омогућио је само рад на некрополи у Љуљцу, али ни то није било довољно да се радови на овом изванредном локалитету приведу крају.

Радовима у 2011.години очишћено је око стотинак споменика. Како је уочено и 2010.године, на целој некрополи, осим северне стране, налазе се хоризонтални надгробни споменици, доста урасли у земљу и обраслим ниским шибљем и малом храстовом шумом. Чишћењем је константовано да је некропола на редове и да су споменици густо збијени, како по оси С – Ј, тако и И – З, да се буквално тешко пролази између.

Сви регистровани надгробни споменици на некрополи у Љуљцу, обрађени су делимично или потпуно и међу њима су заступљени сви типолошки облици који су досадашњим истраживањима константовани у области Раса. По основној класификацији деле се на положене и усправне надгробне споменике, уз напомену да су обрадом обухваћени, углавном положени. Они су, према затеченом положају редовно орјентисани у правцу запад – исток, са узглављем на западу што одговара положају главе сахрањеног, уз одступања везана за положај Сунца у зависности од годишњег доба када су постављени.

Типолошки посматрано најзаступљеније су плоче, равно клесаних површина, са или без косо засечених горњих ивица. Оваквих плоча највише има на јужној страни некрополе. Скоро истоветне са њима су плоче дебљине преко 30 цм, које типолошки припадају сандуцима. Они су заступљени највише у централном делу некрополе, око мањег заравњеног платоа на ком се налази и велики храст, али и на источној и североисточној страни. Димензије овог типа плоче крећу се између једног  и два метра дужине и десет и тридесет центиметара висине.

И сандуци се јављају у више варијанти: облик квадера, са вертикалним бочним странама, косо засеченим горњим ивица. Заступљено је само неколико слемењака, али није сигурно да их нема још, с обзиром на чињеницу да код многих није у потпуности могла да буде дефинисана њихова висина, како због густине самих споменика, тако и због растиња.

Има и споменика који се могу сврстати у групу „рибљих леђа”. То су споменици елипсасте форме, овоидног тела и испупчене горње површине. Један од њих, на западној страни некрополе, има облик „ рибљих леђа”, али се код њега бочне стране степенасто спуштају према подножју. Најкарактеристичниији споменик ове групе је онај који се налази у централном делу некрополе. Ради се о добро обрађеном споменику који у потпуности подсећа на тело рибе, могуће делфина, са леђима која се косо спуштају од запада према истоку, обрађеним на две воде. Западна страна споменика је шира  од источне и ту, на бочним странама, исклесане су „очи”, елипсоидна испупчења са удубљењем у средини.

Од истовремених, некропола у Љуљцу се издваја бројем троделних надгробних обележја. Њима припада око 90 процената очишћених и обрађених споменика. Сви хоризонтални споменици, без обзира да ли су у питању плоче, сандуци, или „ рибља леђа“, имају и по један усадник са западне и источне стране. Сви усадници су поломљни или изваљени и положени, а о њима се може рећи следеће. Доста усадника је аморфног облика, односно представља их вертикално пободен необрађен плочасти камен. Иза њих долази комбинација споменика облика мањег крста, који са обе стране има рељефну представу крста, постављеног на западној страни ( изнад главе покојника ) и „српски нишан” постављен на источној страни хоризонталног споменика. Овакви усадници су у области Раса најпре забележени у оквиру средњовековног Трговишта, на локалитету Табачина, и то је појава која је карактеристична за ово подручје. На основу досадашњих сазнања, сматрало се да нишани углавном иду уз хоризонталне плоче које на горњој површини имају стилизовану људску представу у плитком рељефу. На примерима са некрополе у Љуљцу види се да нишана има поред свих врста плоча, па чак и сандука и споменика „ рибља леђа”. Споменик типа „ српски нишан” има облик стуба, непосредно испод полулоптасто обликованог врха. Оваква врста споменика, а на основу аналогија са већ поменутог локалитета Табачина, датује се у сам крај 15. И почетак 16.века. Ако се има у виду да се поједини од хоризонталних споменика, поред којих има и нишана, датују у 14. – 15. век, онда би и они припадали том времену. То би значило да је овакав тип усадника представљао усправну стилизовану људску фигуру, а не утицај турске уметности у изради надгробних обележја.

На незнатном броју споменика облика хоризонталне плоче, заступљена је и орнаментика. У равну горњу површину уклесани су или су на њој у плитком рељефу представљени различито стилизовани крстови. На једном сандуку је мањи равнокраки крст урезан у кругу. На две плоче је у плитком рељефу назначен обрис главе са носем у средини, док је тело представљено подужним пластичним  ребрима. Најзанимљивији је споменик облика сандука, степенасто завршене горње површине, са уздигнуто обрађеном главом на западној страни. На глави је урезаним линијама представљено лице, а испод ње је постављен камен. Међу орнаментисаним плочама најброније су оне на чијој је горњој површини, у великом рељефу исклесана фигура карактеристичне стилизације – округле главе без икаквих назнака лица, зупчасте линије рамена и тела у виду једноставног правоугаоника, који се на доњем крају различито завршава.

Старијем делу некрополе припадају и два вертикална споменика облика заобљене плоче, са врло карактеристичним представама вегетабилног крста.

На некрополи у Љуљцу споменици су углавном клесани у андезитском туфу, чији мајдан се  налази јужно од локалитета. Међутим, нађено је и неколико споменика клесаних у мермеру. Ради се о хоризонтално постављеној тањој плочи, урађеној из две половине. Плоча је украшена цик – цак бордуром која тече око издуженог правоугаоног поља урезаног по средини равне горње површине надгробника, која се на западној страни завршава розетом. Мермерна плоча са истоветним мотивом постављена је као усадник поред споменика „рибља леђа”. Ако прихватимо да декорација изломљеном линијом потенцира украшену одећу, или богослужбене детаље свештеничке одеће, можемо предпоставити да су у Љуљцу сахрањивана имућнија и свештена лица. На два мермерна усадника, мањих димензија, урезан је малтешки крст.

На југоисточној страни некрополе у Љуљцу налазе се велики монолитни сандуци који са западне стране имају усадник – плочу  на којој је представа крста у ниши која се завршава тзв.сараценским луком. Овај део некрополе није чишћен тако да се њему не може говорити конкретније.

Млађи део некрополе, са вертикалним споменицима лоциран је на северној страни локалитета, на падини узвишења, али и на западној страни, на самом прелазу падине у равницу. Ту се налазе омање  усправне плоче, правоугаоне или заобљене или крстови са различитим представама. На појединим плочама су представе људске главе са наглашеним основним обележјима: очи, нос, уста, бркови, коса, а понекад се појављује стилизован накит ( минђуше ), да би показао припадност полу.

Почетком 18. века, појављују се велики, разуђени крстови без натписа, са врло развијеном представом крста као декорацијом. У оквиру савременог гробља налазе се споменици 19.века, а представљају их већи крстови са натписом и разуђеном представом крста. Има и великих крстача индентичних онима код Петрове цркве.

На источној страни заравњеног платоа узвишења, налази се часна трпеза која за постоље има вертикално постављену надгробну плочу. Петар Ж. Петровић је забележио: „Данашње гробље  је код старог, у коме се познају темељи црквине”. Обиласком локалитета, како седадестих година 20. века, тако и приликом наведених радова, остаци цркве нису евидентирани. Осим часне трпезе, на североисточном углу платоа је и велики храст, који је својим жилама обухватио и најлепши споменик некрополе, онај облика  „делфина”. Током овогодишњих радова, а у циљу откривања остатка цркве, сондиран је заравњени плато. На његовој источној страни и са источне стране часне трпезе, откривен је један ред плочастог камена, правца С – Ј . На делу између трпезе и храста, „зид” скреће према истоку, што  би одговарало положају зида апсиде. Међутим, услед немогућности његовог даљег праћења, остаје отворено питање да л то стварно зид апсиде.

По неколико групација каменова у делимично правилном низу, очишћено је и на осталим претпостављеним трасама  „зидова” цркве. Само мали простор  платоа је без надгробних плоча, тако да је немогуће било копати између њих. Уколико се откривене групације камена прихвате  као остаци зидова цркве, онда се може рећи да се ради о каменој субструкцији на коју су биле постављене дрвене греде, односно да се ту налазила мања црква брвнара, скоро квадратне основе, димензија око 4,5 x 4,5 метара.

Једна од надгробних плоча, која је лежала у југозападном углу платоа и на претпостављеном углу цркве, подигнута је да би се сагледала стратиграфија испод. Истраживањем се дошло до гроба у ком је скелет био јако оштећен, ограђен каменом ( десна страна није откривена јер је залазила у профил ) и без прилога. Скелет је оријентисан у правцу З – И, док је плоча која је постављена над њим имала девијацију источног дела према северу од 20 степени.

Чишћење  ове јако занимљиве и значајне некрополе наведеним радовима није завршено, али се надамо да ће исто бити настављено и у наредној години.

Повратак на врх

На некрополи у Љуљцу споменици су углавном клесани у андезитском туфу, чији мајдан се  налази јужно од локалитета. Међутим, нађено је и неколико споменика клесаних у мермеру.

Галерија


  • Приредио:

    Миломир Рашковић

  • Фото:

    Бојан Миловић
    Миломир Рашковић

  • Литература:

    Драгица Премовић – Алексић, Новопазарски зборник бр.34, Нови Пазар 2011, 277 – 283.


copyright © 2011-2021. Encyclopedia Rascia, Енциклопедија Рашких предела, сва права заштићена.
Забрањено је свако преузимање, копирања садржаја сајта без претходне сагласности.