Природа
Рогозна
Терен се са врхова Рогозне спушта према Ибру врло благим падом до речне долине, затим се највећим делом спушта у виду стрме и оштре клисуре у саму долину и даје јој врло имопзантан изглед. Такви су Селило код Резала (950м), Велико брдо код Газивода (1052), Голотин код Вељег Бријега (815) и Клопотник код Прелаза. Најистакнутија тачка колашинске стране Рогозне јесте Бупски шиљак (1284), који се врло стрмим странама издиже изнад села Бубе, а његовој импозантности свакако доприносе и два поља: Бупско поље (југозападно) и Бојновачко поље (југоисточно), која раздваја Бубудовачки поток. Истакнути врхови Рогозне су Црни врх (1504), Млијечњак (1385м), Јелеч (1262), Главица (1250м) и Церовик (1226). У атару села Војмислиће, на 1225м надморске висине, простире се прегледна висораван са добрим погледом, одакле се при ведром и сунчаном дану виде Косовска котлина, Шар планина и Проклетије.
Мокра Гора
Копаоник
Јосиф Панчић ''Из природе''(списи), Српска књижевна задруга 1893.год.
ГолијаГолија је највиша планина југозападне Србије, пружа се у дужини од 32 км у облику положеног латиничног слова ''S''. Највиша тачка природног добра је Јанков камен, који је по једним ауторима висине 1833 м, а по другим 1834 м. Јанков камен добио је назив по Сибињанин Јанку, који је враћајући се са Косова поља, на најузвишенијем врху планине оставио камен обележје. По лепотии разноврсности пејзажа, као и очуваности изворних природних и културних вредности, једна од најпривлачнијих планина у Србији. Планина Голија окружена је на северу планином Јелицом, на истоку Копаоником, Чемернoм и Радочелом, на западу Јавором, а на југу Златаром, Јадовником и висоравни Пештер. Подручје саме Голије ограничено је долином Ибра на истоку, Рашке и Људске реке на југу, Моравице на западу и средњим делом долине Студенице на северу и северо– истоку. Одликује се богатством воде и разноврсним живвим светом.
|