Планина Голија

Голија је највиша планина југозападне Србије, пружа се у дужини од 32 км у облику положеног латиничног слова ''S''. Највиша тачка природног добра је Јанков камен, који је по једним ауторима висине 1833 м, а по другим 1834 м. Јанков камен добио је назив по Сибињанин Јанку, који је враћајући се са Косова поља, на најузвишенијем врху планине оставио камен обележје.

По лепоти разноврсности пејзажа, као и очуваности изворних природних и културних вредности, једна од најпривлачнијих планина у Србији. Планина Голија окружена је на северу планином Јелицом, на истоку Копаоником, Чемернoм и Радочелом, на западу Јавором, а на југу Златаром, Јадовником и висоравни Пештер. Подручје саме Голије ограничено је долином Ибра на истоку, Рашке и Људске реке на југу, Моравице на западу и средњим делом долине Студенице на северу и северо– истоку. Одликује се богатством воде и разноврсним живвим светом.

Сливови река Моравице и Студенице са својим многобројним притокама су главни носиоци геоморфолошких процесаи облика рељефа. У погледу висинског рашчлањивања природног добра, издвајају се зоне од 500 – 1000 м, зона од 1000 – 1500 м и зона преко 1500 метара. Друга зона је најзаступљенијана подручју ПП ''Голија''. Планина Голија је једна од неколико планина Србије на којој су евидентиране глацијалне појаве. Највеће глацијално удубљење на Голији се налази на јужној стрмој страни Јанковог камена. У самом удубљењу налазе се четири депресије и у том простору нема извора. Мања удубљења прдстављају ледничка легла. Удубљења са својом стрмином досеже до пута који иде према Ђоновом пољу.
Голију краси пространство шумског покривача. Нарочито су заступљене букове шуме. Неки деловиових шума имају карактер прашуме. Голија је сада наша најшумовитија планина, са највећими најбољим шумским комплексима. Њене јужне падине обрасле су пространим ливадама и пашњацима. У смрчевим шумама очувале су се тресаве као и специфични осетљиви екосистеми.
Подручје планине Голије и Радочело стављено је под заштиту као Парк природе '' Голија ''површине 75.183 ха.
Парк природе са својим природним и створеним вредностима задовољио је у потпуностикритеријуме за номинивање Парка природе ''Голија'' за Резерват биосфере по програму МАБ-а (Програм '' Човек и биосфера ), тако да је део Парка природе '' Голија '' одлуком Комисије UNESCO–а, октобра 2001. године проглашен за Резерват природе '' Голија – Студеница '' ( површине 53.804ха ).

Вегетација

Голија се на вертикалном профилу налази између 415 и 1833 м надморске висине на коме се јасно уочавају и смењују појасеви храстових шума, букових шума, шума јеле и смрчеве шуме у субалпијском појасу односно највишим деловима планине.

Благи облици рељефа, доминантна силикатна подлога са релативно добро развијеним земљиштем, облине и добро распоређене падавине, богатство водотоцима и изворима условили су да је северни део Голије међу најшумовитијим планинама код нас. У Парку природе '' Голија'' чија је укупна површина 75.183 ха под шумама се налази 39.528 ха, што износи 53 % површине парка, од којих у приватном власништву се налази 18.460 ха ( 46,7 % шума ) а у државном 21.068 ха (53,3% ). Распоред шума у простору је мозаичан.

Воде


Голија као планина Старо – влашке – рашке висије је хидролошко чвориште од којег се разилазе неколико већих река Голијска Моравица и Студеница.Извори су заступљени на читавој планини– има их близу 100. Слив Голијске Моравице износи око 470 км квадратних и формира се од двакрака односно од Голијске реке и Јабучког потока. Голијска река настаје од два краћа и стрма долинска крака, усечена испод врха Јанковог камена, односно на источним падинама Бојовог брда у пределу званом Пашина чесма на око 1730 м надморске висине. Овај и још неколико мањих извора незнатне издашности у пределу преког брда могу се сматрати почетком наше највеће реке прво Западне а потом Велике Мораве. Јабучки поток извире испод Козије Стене ина 16 км недалеко од засеока Куманице спаја се са Голијском реком формирајући Моравицу. Моравица даље наставља на северу и код Међуречја прима већу притоку Ношницу, а од ушћаЂетиње тече под именом Западна Морава. Слив реке Студенице је значајан (582 км квадратна )и он се формира из више извора на падинама планине Голије.

 

Водени ток до Остатије се назива Црна Река, а низводно добија назив Студеница и код Ушћа се улива у реку Ибар. Река Студеница великим луком прорезује, као џиновска тестера, планинску област Радочела, Црепуљника и Чемерна. Притоке Студенице су Брусничка река ( улива се у Студеницу код Девића) и Изубра, рекакоја протиче кроз изразито живописан предео. На подручју Голије поред ова два слива значајнасу и језера: Даљићко језеро, Кошанинова језера и Округлица. Даљићко језеро налази се на северозападној страни Голије, на линији развођа Моравице и реке Студенице, у малој депресијина 1556 м надморске висине. Кошанинова језера, мало и велико, налазе се на северној страни Црепуљника на 900 м надморске висине.

Клима 

Клима Природног парка „Голија” одређена је географским положајем, разновршћу рељефа, надморском висином, вегетацијом и другим факторима, на основу којих су издвојена триклиматска региона: долински са брдским, прелазни и планински. Долински регион обухватадолине Моравице и Студенице са њиховим притокама, досеже до 700м надморске висине и доњега допире умерено континентална клима коју модификују утицаји околних планина. Прелазни регион обухвата простор између 700 и 1300 метара надморске висине, одликује се дугим иоштрим зимама са обилним снежним падавинама. Лета су свежа и кратка, са хлдним ноћима итоплим данима. Јесен и пролеће су кратки, па су прелази из зиме у лето нагли. Планински регион обухвата више делове планине, преко 1300 м надморске висине које прате оштре и дуге зимеса доста снега. Лета су кратка и прохладна са повременим ветром или учесталим падавинама. Пролећа и јесени су хладни уз чешће сипеће кише.

Флора

Подручје Голије одликује рефугијални карактер станишта што је омогућио опстанак терцијалне флоре. Голија заједно са планином Таром представља рефугијум терцијалне флоре у Србији изначајна је као центар генетске, специјске и екосистемске разноврсности на Балкану и Европи. Флористички биодиверзитет Голије гради око 900 таксона биљног света, од тога 729 врста васкуларних гљива, 40 врста маховине, 117 врста и варијетета алги. Посебан значај у флори имајуендемичне и реликтне врсте, као и врсте које су постале угрожене. Међу очуваним природним реткостима издваја се реликтна и ендемична дрвенаста врста планинског јавора (Acer heldreichi), који је синоним за флору Голије. Поред јавора, посебан флористички значајима зеленика ( Llex aquiifo- lium ), као и ендемичне врсте : Pancicia serbica, Viola elengatula. ВрстеПанчићева бедреница ( Pancicia serbica ) и Адамовићева мајчина душица имају обележје локалногендемита и врсте су од међународног значаја за очување биодиверзитета. Ботанички значајнаподручја на Голији чине очуване лишћарске и лишћарско – четинарске шуме прашумског типа, каои шуме четинара, посебно субалпијске смрче. Присутан је 51 флорни елемент.
Значајни ботанички локалитети су: Дајићко језеро, Кошанинова језера, Тресава на Белим Водама,Палеж, Јанков камен, Љуте ливаде, Влашки мост, Каралићи, Изубра, Бојево брдо, Девојачка вода,Одвраћеница, Бисер вода – Врањи крш – Лиса – Борје.

Фауна

Голија је планински масив велике биолошке разноврсности односно један од важнијих европских центара орнитолошке специјске и генетичке разноврности. На Голији је до сада забележено 45 врста птица које спадају у групу природних реткости и регистровано је око 90 кандидата за Црвену књигу птица Србије, што све указује на велики значај орнитофауне Голије као будућег резервата биосфере за очување биодиверзитета птица.
На Голији се налазе ловишта: (32.507ха) где се лове вук, лисица и зец; „Студеница” ( 34.934 ха) где се лове дивља свиња, срна, лисица и вук и „Бисер Вода – Диван” ( 4.500 ха ).

Културно историјске вредности

Културно историјске вредности Голије карактерише бројно присуство и трагови културноисторијског наслеђа на целом подручју, као што су: споменици културе од изузетног значаја: Манастир Студеница, Краљево, Брезова (12. век ) и Манастир Градац, Рашка ( 13. Век ); споменици културе од великог значаја: Црква св. Алексија, Краљево, Милићи ( 17. век ); Црква св. ЂорђаКраљево, Врх (12. век ); Црква св. Богородице, Краљево, Долац (15. век ); Црква св. Николе, Краљево, Река, Палеж, (14. Век ); Горња испосница, Крањево, Савово (13. век ); Манастир Ковиље (црква Св. Архангела и Св. Николе ) из 17. века и Црква Св. Преображења, Ивањица, Придворица из12. века; споменици културе – културна добра ( проглашена, некатегорисана ); споменици културеевидентирани ; остала културна добра и споменичко наслеће у околини Парка природе Голија.

 

У Србији се најлепше и најочуваније заједнице са густим популацијама планинског јавора налазе на Голији.

Галерија


  • Приредио:

    Миломир Рашковић

  • Фото:

    Бојан Миловић

  • Литература:

    Гордана Јанчић, Звонко Деспотовић, др Предраг Алексић (извод из студије Парк природе "Голија") Србија Шуме "Парк природе Голија".


copyright © 2011-2021. Encyclopedia Rascia, Енциклопедија Рашких предела, сва права заштићена.
Забрањено је свако преузимање, копирања садржаја сајта без претходне сагласности.