Средњовековно Трговиште

У амфитеатралној ували крај ушћа Себечевске реке у Рашку, испод рушевина старог Раса, крајем прве половине XIV века подигнуто је ново насеље – Трговиште.

Са разореним градом оно није било у непосредној вези. Настало је у сасвим другим условима, у време када су се овим речним долинама у средишту Србије уместо војске у ратном походу кретали каравани трговаца.

Насеље је изграђено на раскршћу важних саобраћајница као средњовековни трг, о чему најбоље сведочи нови топним Трговиште, који је допринео да се брзо заборави име порушеног града Раса. У току вишегодишњих археолошких ископавања јасно су уочена два средњовњковна слоја – старији, с остацима кућа-брвнара, и нешто млађи, коме припадају рушевине камених грађевина. Прве куће старог Трговишта биле су грађене од дрвених облица ређаних уз вертикално постављене диреке. Имале су подове од набијене земље, на којима се често виде трагови пожара. Неке куће имале су и делове зидова грађених од камена у техници сухозида. У кућама, или у отпадним јамама које им припадају, откривено је мноштво уломака керамике, међу којима се посебно издвајају делови луксузних глеђосаних посуда са зграфито-орнаментом. По облицама и заступљеној орнаментици, они се поуздано могу приписати српској керамичкој продукцији из друге половине XIV и с почетка XV века.

Од других налаза занимљив је један примерак новца краља Душана, који вероватно сведочи о времену настанка једне од првих кућа на трговишту.  У једном каснијем раздобљу, највероватније током прве половине XV века, кад је насеље економски ојачало, на месту брвнара почеле су да ничу камене куће. Правоугаоних су основа, а по облику, начину грађења и димензијама веома су сличне. Густо су збијене у низове на падинама брда Оџева изнад леве обале Рашке, а изгледа да их је било и у подножју Градине. Најчешће су то биле грађевине на спрат с приземном просторијом, делимично укопаном у падину брега, која је имала камене зидове понекад ојачане дрвеним гредама-сантрачима.

С уже стране, према југу, обично су се налазили истурени вестибли, често засведени, кроз које се улазило у приземне просторије. За прилаз одајама на спрату постојале су спољне дрвене степенице ослоњене на зидове улазног дела. Спратна конструкција била је сигурно делом грађена од камена, као што сведоче сачувани остаци на једној од грађевина, док су неки зидови могли бити од дрвета, као и кровни покривач. Камена пластика, која углавном припада прозорима и порталима, једноставне је и скромне обраде, мада се код неких примерака уочава тежња ка декоративном облоковању. У приземним просторијама кућа старог Трговишта налазиле су се магазе са трговачком робом, а можда и неке радионице. За становање су, изгледа, искључиво служиле одаје на спрату. Поред изгледа и функционалне поделе простора у кућама, и сам урбанизам насеља указује на његов трговачки карактер. Између низова збијених кућа у средишту се налази трг, где су се вероватно, уливале све главне комуникације насеља.

Напредак Трговишта зауставила су турска освајања, половином XV века. Недалеко од њега, турски војсковођа Иса-бег Исхаковић основао је ново насеље, које је, за разлику од старог Трговишта, названо Нови Пазар. Улогу главног трга врло брзо је преузео нови град, али Трговиште тада није запустело. По свему судећи, остало је насељено хришћанским становништвом. О интезивном животу насеља, које се, истина, даље није ширило, сведоче бројни налази откривени у каменим кућама. Неке од њих су у то време већ биле порушене, али је ипак већи број зграда, обнављан и преграђиван, дуго остао у употрби.

У тешким годинама крајем XVII века, када су разорени суседни манастири, старо Трговиште проживљавало је своје последње дане. Судећи према запису из Сопоћанског поменика, коначно је запустеоло тек 1770. године.

Повратак на врх

Прве куће старог Трговишта биле су грађене од дрвених облица ређаних  уз вертикално постављене диреке. Имале су подове од набијене земље, на којима се често виде трагови пожара. Неке куће имале су и делове зидова грађених од камена у техници сухозида.

Галерија

Цртежи


  • Приредио:

    Миломир Рашковић

  • Фото:

    Бојан Миловић
    Миломир Рашковић

  • Литература:

    Литература: Марко Поповић, Стари град Рас, Беорад 1987, 54-61.


copyright © 2011-2021. Encyclopedia Rascia, Енциклопедија Рашких предела, сва права заштићена.
Забрањено је свако преузимање, копирања садржаја сајта без претходне сагласности.